"Prokleta avlija" je svakako najbolja prica Ive Andrica. Ona moze da se dozivi kao duza pripovetka ili kraci roman, premda je odredjuju i kao povest - oblik na granici pripovetke i romana. Ovo Andricevo delo koje govori o tragici ljudske egzistencije, spada u vrhunce srpske pripovedacke proze. Radnja pripovetke smestena je u uzasan carigradski zatvor, Prokletu avliju, steciste najrazlicitijih ljudskih sudbina, mahom nesrecnih: od svakojakog carigradskog olosa, okorelih zlocinaca, poluludih sanjara, do tragicnih likova cije vrednosti nestaju u paklu Proklete avlije. Andric se vec u Ex - Pontu bavio tamnicom, tom uvek prisutnom i aktuelnom temom.
Tamnica, koja daje obelezje i atmosferu citavoj prici, veliki je simbol ljudske nesrece. Tu nema cak ni mogucnosti da se za srecom traga. Ne zna se, je li gore utonuti u mracnu stvarnost Avlije, ili u iluzije koje nemaju nikakve nade na ostvarenje, poput jadnog Zaima koji vecito masta o dobroj zeni i udobnom zivotu. …
